|
Током XVI и XVII века српска деца уче писменост у манастиру Месић. Световне основне школе отварају се у XVIII веку: немачка школа 1727, српска школа око 1760. Захваљујући просветитељској активности епископа Јосифа Јовановића Шакабенте отвара се Граматикална школа 1790. године и Дом (Благођејање) за сиромашну и даровиту децу.
Почетком XIX века у граду и околним селима има 18 основних школа, 10 на српском и 8 на румунском наставном језику, а у појединим се одржава и двојезична настава - на српском и немачком језику. У српском делу вароши кратко је радила грчка школа, а на немачкој страни јеврејска.
Од 1822. у граду постоји Српско-румунско клирикално училиште за образовање православног свештенства за потребе двеју епархија, вршачке и темишварске. Румуско одељење премештено је у Карансебеш 1865, а српско је укинуто 1867. Од 1819-1851. постоје приватне полугимназије у којима се припремају ученици за даље школовање. У једној таквој школи од 1830-1836. Јован Стерија Поповић предавао је латински језик после завршених студија у Пешти.
Од 1831. "пофторне веронауке" постају обавезна настава за шегрте без које нису могли да напредују у професији.
Половином XIX века у немачким основним школама има око 1.500 ученика са којима ради 9 учитеља, 2 учитељице и двојица катихета. Уз новоизграђену спратну школу на углу улица Белоцркванске и Школске (данас Ж. Зрењанина и Вука Караџића), отворена је и споредна (филијална) школа поред старе Коњичке касарне. Подреалка је отворена 1851. у згради Конкордије. Исте године основана је Занатлијска школа. Немачка учитељска школа (Препарандија) почела је са радом 1854. За 17 година постојања, до премештања у Сегедин, у њој се школовало преко 4.000 учитеља. Децембра 1868. Министарство просвете у Будиму дозволило је да се Подреалка (нижа гимназија) претвори у реалну гимназију. Варошко представништво донело је одлуку да други разред гимназије и трећи разред подреалке претвори у Грађанску школу. Била је то прва школа те врсте у Угарској. Маја 1868. отворена је приватна Девојачка школа Марије Кутке. Ученице су, уз класичну наставу, стицале и више женско васпитање. Од 1873. у граду излази стручни часопис за учитеље “Учитељ”, а његов уредник је вршачки учитељ Никола Брашован.
Прво забавиште отворено је у Баштенској улици (данас зграда Народног музеја) 1870. године.
Од априла до новембра 1895. изграђена су нова здања српске основне школе у Дворској улици (данас ОШ “Вук Караџић”).
Поред Музичке школе (1862) у граду је веома угледна установа Виши женски васпитни завод Еме Мајерингове у коме је 4 разреда основне и 4 разреда грађанске школе.
Почетком XX века у граду има: 5 основних школа (две на српском, две на немачком и једна на мађарском језику), Реална гимназија, Грађанска школа, Занатлијска, Пољопривредна (1902), Учитељска (1920), Војна музичка школа (1920-1941) и Народни универзитет за образовање одраслих. Од 1934. постоји нижа гимназија на румунском језику.
После Другог светског рата у Вршцу радило је: 5 основних школа на српском језику, једна основна школа на мађарском језику и осморазредна школа на румунском наставном језику при ОШ “Олга Петров Радишић”, специјална основна школа за децу ометену у развоју; Гимназија, Пољопривредна школа, Школа за квалификоване раднике, Економска и Учитељска школа, која од 1973. постаје Педагошка академија на српском и румунском наставном језику.
У Вршачкој општини данас ради један вртић са 7 објеката, 12 осморазредних основних школа (у 10 насељених места одвија се и предшколска настава), настава се изводи на српском и румунском језику, од којих 6 у граду и 6 у насељеним местима. Поред тога у граду послује Специјална школа “Јелена Варјашки” за децу ометену у развоју (за основно и средње образовање), као и Музичка школа (поред основне има и оделење средње). У граду раде 4 средње школе: Гимназија, Пољопривредна школа, Хемијско медицинска и Школски центар “Никола Тесла”. Ту је и Висока струковна школа за образовање васпитача са наставом на српском и румунском језику, као и одељење Учитељског факултета из Београда на српском и румунском језику, Пилотка школа ЈАТ за обуку пилота.
У 2006. почео је са радом Факултет за пословне студије Вршац Универзитета МЕГАТРЕНД.
Дом ученика у Вршцу предвиђен је за ученике средњих и виших школа са капацитетом од 210 места.
|