Светски дан можданог удара обележава се 29. октобра. Овај датум установила је Светска организација за мождани удар (Wорлд Строке организатион WСО) 2006. године. Циљ кампање је да се подигне свест о превенцији можданог удара, његовом лечењу и подршци.

Болести крвних судова су непријатељ број један у Србији и свету, а међу њима је мождани удар трећи најважнији узрок оболевања и смртности, као и најчешћи узрок инвалидитета. Мождани удар код две трећине болесника узрокује инвалидитет који најчешће за последицу има трајну радну неспособност.

У 2018.години у Јужнобанатском округу од можданог удара оболело је 350 особа (166 мушкараца и 184 жене), а од тога у Панчеву 113 (51 мушкарац и 62 жене) према подацима који су дотављени Заводу за јавно здравље Панчево из установа секундарне здравствене заштите на територији Јужнобанатског округа. Од последица можданог удара у истом периоду у Јужнобанатском округу преминула је 171 особа (69 мушкараца и 102 жене), док је у Панчеву преминуло 77 особа, од тога 33 мушкарца и 44 жене према подацима преузетих из Базе умрлих.

Процена је да чак 46 одсто случајева можданог удара настаје у продуктивној фази опште популације, односно између 45. и 59. године живота. Сваких шест минута нека особа доживи мождани удар. Чак 60 одсто пацијената остаје са мањим или већим последицама шлога, док трајно онеспособљени за самосталан живот, односно људи који зависе искључиво од туђе помоћи, чине остатак ове негативне статистике. Мождани удар утиче на: болеснике, породицу и пријатеље болесника као и на ширу друштвену заједницу.

Мождани удар (шлог) настаје услед оштећења крвних судова мозга, због чега је исхрањивање тог дела мозга кисеоником и хранљивим материјама отежано или потпуно онемогућено. После можданог удара (шлога) погођени део мозга престаје са функционисањем и долази до неуролошких испада. Мождани удар се другачије зове шлог или цереброваскуларни инсулт. Разликујемо два типа можданог удара: исхемијски шлог, који настаје услед зачепљења крвних судова тог дела мозга тромбом и хеморагијски шлог, код ког оштећење мозга настаје услед крварења у мозгу.

Симптоми који указују да је дошло до зачепљења крвног суда у мозгу (шлога) су конфузност или нагло настала промена стања свести, одузетост (парализа) једне стране тела, слабост једне стране тела, утрнулост једне стране тела, одузетост/слабост руке и ноге, отежан/онемогућен говор, нагло настала јака главобоља, губитак вида, дупле слике, губитак равнотеже. Пацијенти који унутар сат до сат и по од почетка симптома, успеју да буду превезени до специјализованих установа за лечење акутног можданог удара, имају знатно веће шансе за повољнији исход болести.

У нашој земљи постоји могућност да се у специјализованим јединицама за мождани удар пружи најадекватнија могућа терапија можданог удара, а то је тромболитичка терапија, чији је циљ да разложи тромб који је акутно зачепио одређени крвни суд у мозгу и довео до настанка акутног исхемијског можданог удара. Време потребно за рехабилитацију највише зависи од тежине можданог удара.

Основа примарне превенције је борба против фактора ризика за настанак можданог удара.

Фактори на које не можемо утицати су:

• животно доба (што је већи број година живота ризик је већи)

• пол (мушкарци чешће обољевају док је смртност код жена већа)

• раса (припадници црне расе имају већу учесталост од беле расе)

• генетски (наследни) фактор

СМЕРНИЦЕ У ПРЕВЕНЦИЈИ МОЖДАНОГ УДАРА

Многе друге факторе ризика за настанак можданог удара можемо спречити, као што су:

Повишен крвни притисак (трипут већи ризик)- Повишен крвни притисак је главни узрок можданог удара. Регулација крвног притиска смањује ризик од можданог удара за 30-40%. Крвни притисак је потребно контролисати бар једном годишње ако је нормалан, а повишен знатно чешће. Уколико је крвни притисак виши од 120/80 мм живиног стуба у више наврата, неопходно је консултовати лекара око увођења терапије јер је повишен ризик од шлога. На смањење крвног притиска сем одговарајућих лекова још утичу ограничење уноса соли, смањење телесне тежине, исхрана са доста воћа, поврћа и немасних млечних производа, аеробно вежбање, ограничење уноса алкохола. Врсте лекова који се примењују зависе од пацијентових карактеристика.

Шећерна болест и скривени шећер (интолеранција на глукозу)- Нормалне вредности гликемије (ниво шећера у крви) су испод 5,6 ммол/л на празан стомак, а вредности преко 7 ммол/л већ означавају дијабетес тј. шећерну болест. Вредности веће од 11 ммол/л у било ком тренутку такође означавају шећерну болест. Шећерна болест али и скривени шећер захтевају контролу нивоа шећера у крви (гликемија) са одговарајућом антидијабетичном исхраном, а уколико лекар процени уводе се и лекови. Начин исхране је један од најважнијих корака како да здрави умање ризик од ове болести, али и како да оболели регулишу ниво шећера у крви. Одговарајућа дијета и вежбање као и лекови помажу у регулацији повишеног шећера. Неопходна је редовна контрола холестерола и триглицерида.

Пушење и излагање дуванском диму – Дувански дим садржи око 8000 хемијских једињења, од тога око 70 канцерогена; Сви дувански производи су штетни и нема безбедне дозе изложености дуванском диму, ни активно ни пасивно. Одвикавање у било којој доби доводи до продужења живота, а у младости и до заштите репродуктивног здравља. Прекид пушења је од великог значаја за унапређење здравља због вишеструких фактора ризика које ова навика носи. Пушење оштећује крвне судове, убрзава згрушавање крви и повишава крвни притисак и повећава двоструко ризик од можданост удара. Такође је повишен ризик од малигних болести – карцинома, нарочито плућа и гркљана. Неопходно је избегавати и боравак у просторијама где се пуши.

Злоупотреба алкохола- Алкохол такође утиче на пораст крвног притиска и појаву свих врсти шлогова. Саветује се потпуно уздржавање од алкохолних пића или евентуално једно пиће дневно. Особе које не пију не би требало ни да почну са пићем. Препорука: најбоље је не конзумирати алкохол а свакако не више од 2 пута недељно 1 јединицу алкохола за жене односно 2 јединице алкохола за мушкарце (за вино се свакодневно узимање 1,2дл толерише у склопу потпуне медитеранске дијете, а бенефити су описани код старијих од 50 година).

Употреба недозвољених супстанци -Не користити недозвољене супстанце: кокаин, амфетамин, друге психостимулансе и друге дроге.

Сужење каротидних артерија -Ризични фактори за атеросклерозу каротидних артерија (крвни судови који исхрањују мозак) су : повећан крвни притисак – артеријска хипертензија, повишен холестерол у крви, шећерна болест (дијабетес тип 2), гојазност, пушење, старија животна доб, позитивна породична историја болести кардиоваскуларног система.

Гојазност– Гојазност је један од важних фактора ризика за настајање можданог удара. За процену ухрањености користе се Индекс телесне масе/Бодy Масс Индеx – БМИ (граница нормале до 25 кг/м2) и обим струка (нормално или пожељно до 90 цм код мушкараца и до 88 цм код жена).

Физичка неактивност- Најједноставнији и најбезбедни начин вежбања је брзо ходање. Саветује се најмање 30 минута умерене физичке активност дневно, највећи број дана у недељи (пожељно пет и више дана). Могуће је активност поделити и на три периода од по 10 минута. Физичка активност одраслих људи недељно краћа од 150 минута је ризик, а доказано је да се све рачуна: пешачење (сићи раније 1 аутобуску станицу, шетње уз избегавање екстремних временских услова, боравак у природи…), активно чување деце, пењање степеницама уместо лифтом, рад у кући и башти, спремање стана, вожња бицикла итд. Редовно вежбање смањује ризик од повишеног крвног притиска и срчаних обољења, а помаже и бољој регулацији шећера у крви (боља толеранција глукозе), бољој прокрвљености, кардиоваскулном здрављу и повишењу “доброг” холестерола (ХДЛ).

Неадекватна исхрана -подразумева

• недовољан унос полинезасићених масти (хладно цеђена уља – сунцокрета, маслине, уљане репице и сл, коштуњаво воће, „плаве“ рибе…);

• прекомеран унос засићених масти (животињска маст, масна меса, сухомеснати производи, необрано млеко и млечни производи /треба мање од 1% млечне масти/, путер, кисела и слатка павлака, милерам, кајмак, тврди сиреви…);

• прекомеран унос транс-масти (маргарин, масна пецива, кондиторски производи, месо и масна храна обрађена на високим температурама >1800Ц…);

• прекомеран унос соли (досољавањем „за столом“ или уносом намирница које фабрички имају повишен садржај соли – „грицкалице“, хлеб и пецива, сухомеснати производи, сиреви, готова јела, супе из кесице, сосеви…);

• прекомеран унос простих шећера (слаткиши, пецива од белог брашна, освежавајући напици, газирани сокови и сокови-нектари…);

• неравномеран распоред и број дневних оброка (прескакање доручка, више или мање од 3 главна оброка и две воћне ужине, преобимна вечера итд).

Стрес -Низ истраживања и савремених студија уз постојеће ризичне чиниоце који доводе до настанка можданог удара упућују на изразиту повезаност стреса, посебно психолошки узрокованог стреса везаног уз посао и неповољне социјалне услове са повећањем ризика настанка можданог удара због немогућности адекватног прилагођавања на стресне ситуације. Изложеност дуготрајним, хроничним стресорима те одгађање или потискивање физичке реакције на њих, ломи хомеостатске механизме и моћ прилагођавања човека. Код дуготрајне изложености стресу, уз физиолошки, психолошки и бихевиорални одговор организма, деструктивна снага стресних реакција преноси се на соматски ниво, променама неуротрансмитерског, хормоналног и имунолошког одговора с променом функције низа ткива и органа доводећи до „дегенеративне каскаде“ и настанка морфолошких промена, које на крају доводе до повећаног ризика за настанак неуроваскуларних болести и можданог удара.

Поремећај коагулације крви- Полицитемија и тромбоцитоза, као и други фактори који повећавају коагулабилност крви.

Препознавање раних знакова можданог удара и његово ургентно лечење могу значајно побољшати исход, те уколико се јаве неки од горе наведених симптома одмах се јавите лекару!